Na putu do mora

Joj, ljudi moji, skroz sam se uljenila na godišnjem....mislim, tak bi valjda i trebalo bit na odmoru,
ali imam posla koji me čeka....a niš mi se ne da....
Eto, čim naš narod pustiš s lanca to se sve raspojasa!
Ne bi trebalo uopće imati odmora, kakav odmor te spopal, ko je još videl odmarat se,
treba delat, non-stop, po mogućnosti za badaf.
Ak delaš niš ne zaradiš, ak ne delaš isto niš ne zaradiš.
I zato mi volimo odmore, kakve god!






Na putu do mora, u Lici, naiđoh na snimanje nekog filma.
Pripremila sam vam malu reportažu, razgovor dvaju glumaca na pauzi sa seta.

Mjesto radnje: Lika, kod Macole
Glavni akteri, pravi lički međedi:
Brundalo i
Brundo-umjetničkog imena Brunno, sa dva n (takodjer pravi lički medvjed al se fura na purgera)

Naziv reportaže: Doručak na travi

Brundalo: Brundo moj, jes ti vidija oni natječaj?
Brunno: koji natječaj? i već sam ti rekel ne zovi me Brundo!
Brundalo: ma oni na blogahaeru, lijepo mi bilo vidit da nas se promoviralo!
Brunno: koga nas? o čem ti briješ čovječe?
Brundalo: pa našu Liku! tebi je samo do flizure, samo se prčiš s ovi svoji pokimporti, vidi se kakav si posta', ko oni modni mačak!
Brunno: kaj mene briga za Liku, ja sam se sad ufural u skroz drugi đir i nemoj mi to više spominjat, prosim lepo.
Brundalo: a vide ti njega, zatra' bi svoje korijene, vidi se iz avijona da si Ličan, ne moredu ti pomoć sve te tvoje maske i ove glumijade u koje si nas uvuka'!
Brunno: a ti lepo ak ti ne paše izađi! al znaj da si mi dužan!
Brundalo: šta sam ti ja dužan?!
Brunno: svakaj sam ja za tebe napravil, sećaš se kad smo one kokoši lovili, tad sam ti stražu čuval i....
Brundalo: no, dobro, dobro, šta se odmah ljutiš, znaš da ja samo puno brundam, ne bi ja tebe nikad ostavia samog, mi smo si svoji, a ovdeka sve neki čudni stvorovi, nisu ko mi, mi smo najboljii, jel tako Brundo?! a fino smo potirali one kokoši, a?



Brunno: aha,..njam njam...šuti i mazni još ovih par nektarina, baš su supać!
Brundalo: šupak kažeš? jest, ništa ne valjaju! sjećaš se ti mojih, to su nektarine bile! a ne ovo smeće, bljuje mi se!
Brunno: hmmm....njam njam...imaš praf...nego, kak je bilo na tom natječaju?
Brundalo: ma ne spominji, neka Kojotica! nju bi ja rado....a ne ove ušljive nektarine.....
Brunno: kaaaaj? Kojotica??? pa nju smo mogli smazat za doručak, zakaj nisi prije niš rekel?!
Brundalo: pa eto, divanim ti ja, al ti od kad si tote u ovi glumijadi skroz si pobenavija. A bila je i neka Foxica...
Brunno: koja Foxica?? daj pričaj po naški buraz, veliš lisica je bila?!...mmmmm to bi si ja za after party oblizal!
znaš da najviše volim baš lisice! to mi je....ono...mrak!
Brundalo: šta mrak? jel u škurini?
Brunno: ma niš, nisi u điru, buraz.
Brundalo: nisam u điru, al sam u kavezu...- promrmlja tiho sebi u bradu a odjednom zagrmi - ali sam još uvijek najjači i nitko mi ništa ne može!
ipak nisu ni tako loše ove nektarine...- promrmlja opet potiho, ogledavajući se kako bi provjerio nije li ga tko čuo.
U tom trenu spazi mene kako ih slikam...i dovikne Brunni - Ej, Brundo, ajd završavaj taj usrani doručak, počelo nam slimanje!





I jedan naš ručkić na moru....
Nije bilo pećnice u apartmanu, samo gornja dva ringa, al sam se snašla i ipak spekla ove punjene paprike!
Paprike su punjene dinstanom rižom i patliđanima, prelivene kiselim vrhnjem s parmezanom.





I pogled s balkona...jedno od predvečerja...